Tekst Na granici znanosti počinje verovanje predstavlja članak objavljen u njemačkom časopisu „Das Beste“ (Izbor) prvi put 1949. godine, a drugi put 1961. godine. Autor je Abraham Cressy Morrison (1864–1951), američki hemičar i bivši predsjednik Akademije znanosti u Nju Jorku. Članak je preveden na naš jezik. Jedan njegov primjerak, otkucan na pisaćoj mašini, čuva se u Biblioteci ”Behram-beg”, u okviru zaostavštine Ševket-ef. Šabića, pod inventarnim brojem ŠTE–53.
Autor prevoda nije Ševket-ef. Šabić na što, između ostalog, ukazuje i činjenica da je tekst ispisan ekavicom. Šabić je prvo prekucao tekst bez afrikata (č, ć, đ, š, ž), pa je onda, hemijskom olovkom, ispisao kvakice i crtice.
Tekst ima 4 lista, 4 ispisane stranice, format A4 (21×29,7 cm). Morrison je u članku iznio i obrazložio sljedećih 7 dokaza, na kojima on, lično, zasniva svoje vjerovanje u Boga:
- Na osnovu nepobitnih matematskih zakona možemo da dokažemo, da je naš svemir izmišljen i uspostavljen po jednom visokom Intelektu.
- U bogatstvu i raznolikosti sredstava i puteva, na kojim život ostvaruje svoje ciljeve, jasno se odražava postojanje jednog sveupravnog Intelekta.
- Instinkt, kojim je obraden životinjski svet, jasno i neoborivo ukazuje na postojanje neuporedivo mudrog i milostivog Stvoritelja, koji je i najsitnijim živim bićima podario tu snagu nepogrešivog životinog instinkta, bez koga bi ta stvorenja, bila potpuno bespomoćna, ne bi mogla da se razvijaju, niti da postoje.
- Čovek ima nešto, što je jače od životinjskog instinkta: ima sposobnost razuma, pametnog suđenja i mišljenja.
- Unapred predodređena namera i zbriga svega na ovome svetu osobito se očituje u fenomenima, kao što su čuda „GENA“.
- S obzirom na oskudnost prirode same po sebi, nameće nam se spoznaja, da samo neka nedokučiva Mudrost svojom stvaralačkom preciznošću može da sve tako unapred predvidi i opskrbi.
- Od svih živih bića jedino čovek, i samo čovek, može da razmišljanjem predstavi pojam „Boga“, a to je već jedinstven dokaz o njegovom postojanju.
Bibliotečke jedinice (knjige, brošure, periodika, kucani tekstovi, rukopisni tekstovi, sveske, i drugi predmeti), koje čine zaostavštinu Ševket-ef. Šabića, na raspolaganju su korisnicima naše Biblioteke za istraživanja.
